Šta kaže Zoran Đurković Beograđanin sa Vračara o Srpskim seljanima na osnovu svoje posete radionici Provalija marta 2006.

"Oni su ljudi pri zemlji.

Čvrsto su oslonjeni nogama na zemlju. Njihov život je bukvalno: Ja idem sad da uradim to, ja idem da uradim ovo, da odradim to, još par stvari da završim… Onda ode kući, jede nema mnogo šta da priča sa svojim ukućanima. Ako ima onda su to razgovori koji se tiču jela, ili šta ima da se radi, vrlo malo imaju komunikacije, koje u gradu ima.

Pre nego što on dođe do gledanja slika već mu je neko rekao da on ne zna. Njemu su rekli da ne zna! Kaže malte ne, da ne zna da gleda fotografije. On misli da ne zna sebi da objasni, da ne ume da doživi. Što su gluposti koje postoje sto hiljada godina.

Ja mislim da je svačije mišljenje potpuno iste vrednosti, iste jačine. Nema više manje, bolje, gore. To je klasičan fašizam, to bolje ili gore. Takva kategorizacija je zlo.

Oni su za mene ljudi koji uglavnom nemaju vezu sa dubljim razmišljanjima, jer nemaju vremena za to. I kad su imali vremena za to, nisu hteli, morali su samo da se zabavljaju, zato što će posle samo raditi. Ne mogu da analitički razmišljaju da bi došli do konkretnih zaključaka bilo koje vrste. Uvek ima ljudi koji će reći da to ne znaju, da njima to nije jasno, iza čega stoji strah. Mene strah natera da razmišljam o tome zašto se bojim, a njega će strah naterati da se još više boji. Paradoksalno je da čovek kaže za sebe da nešto ne zna da doživi. Uvek može da se doživi. Nije oteto od njega da ne može da doživi. Na televiziji mu je rečeno da ne sme da doživi jer je onda bolji ili gori, to je ono!

S druge strane ja bas ne delim ljude na seoske i gradske, tako da se veci deo ovog teksta moze primeniti i na gradske. Ja i nisam neki gradjanin.

Jelena Spaić i ja se sporimo oko toga što ja mislim da imam pravo da pljujem po svemu bez obzira radio ja to ili ne. Ona kaže Uradi ti pa onda kritikuj! Koja glupost, ja mogu i da se ne bavim na primer politikom, ali mogu da kritikujem koliko hoću!

Svaki čovek u sebi uvek ima dovoljno kreativnosti da se bavi umetnošću. Ako ništa drugo, zabaviće ga. Osim toga uvek se ima vremena za to. Ne može da se izgovara na rad, na ručak, uvek može nešto da se napravi. Bez obzira odakle ja, šta je, gde je ko.

Nekako, kao da ovo govorim blago s visine, to bih izbegao - jer da sam takav ne bih se ni ja družio sa sobom. Ali hvala sto mi posvetiste web-stranu, ko zna da čita, neće mu promaći smisao.." (wow, this was really stupid!)"

- Mene ćete na fotografijama prepoznati tako što uvek imam nešto žuto na sebi. - Kaže Zoran