Sima Sajić
Dići
Rodoslovac i poljoprivrednik
Sima voli selo, njivu, kuću, okućnicu i slika to:
Sima Sajić Dići Rodoslovac i poljoprivrednik |
Sima voli selo, njivu, kuću, okućnicu i slika to: |
Sima: Moraš da se osećaš kako se osećaš. Moraš da se osećaš kako je i šta je, pogotovo u ovoj situaciji. Ne osećaš se kako treba. Ljudi mnogo rade, a nemaju ništa. Mene zanima poso, pare i obaveze (penzijsko i socijalno) da ljudi mogu da žive. Ne da traži da radiš, a bez plaćanja. Kod mene je sve po planu i programu. Nemam slobodnog vremena. Krsna slava je zakon. Praksa čini sve, a treba i znanja. Šta je ko učinio za svoje selo da ga je narod zapamtio, znači: Znamenit čovek. Sve zavisi šta je sudbina. Ja u rodoslovu ne pišem vambračnu decu ako se ne zna otac. Ima mnogo vanbračne dece. Inače, takvo je stanje. Sajići nemaju ni jednog lenjog u familiji, -kaže Simina majka. U selu je bilo glavno: trgovac, pop, učitelj i kmet. Ne pijem i ne pušim. Bilo je 90% prezime sin po očevom ili unuk po dedinom imenu. A 10 % po svim ostalim srodnicima, žena, majka baba, sinovica... Tanja Jordović je bila ovde. Nekad su se ženili između 15 i 20 godina. Žena ima da radi u domaćinstvu ima da radi sa članovima. Da rađa decu koliko je sposobna - bez pogovora - bez komenrara - bez ičega. Ako ostane čovek udovac automatski se ženi. Žene moraju da rađaju, nije važno s kim, mora da se rađa. Danas su izgubljeni svi kriterijumi dostojanstva, ono što je najvrednije.
|
Nije se plaćao porez na udovice, ali za neoženjene jeste. Nisu se smatrali za ljude koji nisu oženjeni. Nisu se upućivali u vojsku dok se ne ožene. |
Rodoslov: -Ko je čiji, kad su rođeni, pomrli,imena žena, devojačka prezimena, koliko su imali i da li su imali potomaka. |
|
Danas moraš da se osećaš kako je i šta je. Nemaš više ni s kim da radiš. Nema više ništa, niti možeš kome da veruješ. |
|
Rodoslovac mora poznavati problematiku menjanja prezimena u tursko vreme. |
|
Nije tačno što se priča za naš narod da nije vredan. Baš jeste vredan. |
 |
 |
 |