Dići -Selo moje pored magistrale

Selo je svo u brdima. Vredi. Prvi utisak je da su tri domaćenstva - dva sela. Treba puno vremena da se obiđe jedno imanje. Zaključak je da ljudi po srpskim selima puno rade, i pričaju kako puno rade. Specifično selo, na Ibarskoj magistrali je. Ibarska je sinonim sa jedne strane za BGD, a na drugoj strani je Zlatibor, more. Izgled sela Dići je idiličan, ima jedno polje koje je Sima Sajić fotografisao sa žutim biljem. Na njegovom imanju ima brdašca, ima šumu svoju, doline, ima voće, ovce, krave. Ima svoje groblje na kome je sam kopao raku. Sve je zasnovano na sopstvenom radu. Oni uživaju u tome što rade od ranog jutra. Nije on kriv što je selo puklo. Nema za Siminog sina puno društva, posela, nema igranki. Ako seljak voli svoje imanje bolje mu je da živi u svom selu nego da plaća stan u gradu 200e. Seljani kažu obrnuto, da ne znaju baš mnogo njih koji su propali zato što su došli u Beograd. U selu se pati ceo život. Ko te pita za lepu prirodu, daj nešto konkretnije. Mada, za penzionere je svuda lepo. Ko dođe u Diće mora se lepo osećati. Seljani što su stariji doživljavaju istu sliku (svoje selo) drukčije, sve im je lepše.